ИСТОРИЈАТ
|
Историјски архив Пожаревац врши стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем безвредног регистратурског материјала који се налази ван архива, налаже преузимање мера за отклањање утврђених недостатака у погледу заштите архивске грађе и регистратурског материјала, преузима, чува и одржава архивску грађу, сређује и обрађује архивску грађу, објављује је и омогућава даље њено коришћење. Архив прикупља архивску грађу преузимањем од стваралаца и других ималаца: куповином, примањем на поклон, стављањем у депозит, прикупљањем сећања, исписивањем, микрофилмовањем и другим облицима репродуковања докумената који се налазе у другим институцијама или код појединаца у земљи или у иностранству Установа која обезбеђује интегритет архивске грађе, њен континуитет, доступност, трајност и аутентичност - сведочи о политичким, економским и културним збивањима у историји једног народа. Таква улога даје јој значајно место у друштвеном и културном животу сваке нације. Историјски архив у Пожаревцу основан је решењем Министарства просвете НР Србије актом број 24903 од 23. априла 1948. године као архивско средиште Пожаревачког краја. Бурна историја ове установе тече преко промене статуса од Градског државног архива, Mеђуопштинског историјског архива када улогу оснивача преузимају све општине срезова Пожаревац и Смедерево, до данашњег Историјског архива - установе од значаја за општине Браничевског округа Честе промене статуса Архива непoвољно су утицале на његов рад. Општи је утисак да значај постојања и рада овакве установе није код нас дуго схватан на прави начин, како је то случај у развијеном свету у коме се архивска грађа чува у специјалним трезорима попут оних у најјачим државним банкама. Зато је и разумљиво што су aрхивском депоу додељивани неусловни објекти. Рад Архива, од изузетног друштвеног значаја и непроцењиве историјске вредности, започет је у веома скромним условима, у делу зграде у улици др Војислава Дулића бр. 10, у којој се и сада налази. Током непуних шест деценија марљивог сакупљања, сређивања и чувања архивске грађе са територије Браничевског округа, Историјски архив обогаћен је изузетно вредним фондовима и збиркама које су понекад биле смештане у чак једанаест принудних смештајних депоа расутих по граду - у поткровљу зграде Скупштине општине, у делу зграде Ликовног клуба, у напуштеним руинираним дућанима и кафанама, подрумима, шупама, Старој касарни – павиљону бр.4” - неусловних, мемљивих, влажних, необезбеђених простора који су „чували” архивску грађу која се могла мерити на тоне а имала је оријентационо око 5.500 дужних метара. Руинирана кровна површина, прозори затворени картонима, влага која разједа дрво и циглу, депонија у самом кругу зграде - био би то најблажи опис објекта „Стара касарна - павиљон бр.4” у ул. Моше Пијаде б.б., у коме су до 1997.г. чувани фондови и збирке архивске грађе од великог значаја за историју и културу Браничевског округа и Србије. Oбележавајући пет деценија постојања, Историјски архив је предузео значајне активности у циљу остваривања адекватне позиције коју треба да има у друштву. Учињени су огромни напори на плану побољшања услова рада, чувања и заштите архивске грађе, у управној и згради архивског депоа, и на финализацији зацртаног програма адаптације и санације зграде депоа „Стара касарна - павиљон бр.4”. Историјски архив у Пожаревцу постаје стециште сагледавања и изучавања наше прошлости, минулих збивања и догађаја, тако да као културна баштина чува наш идентитет, културу и обичаје, и нашу постојаност под овим поднебљем. У својим трезорима Историјски архив чува изузетне културне и историјске вредности које сведоче о бројним везама Браничевског округа, Пожаревца и Пожаревљана са светом - о размени искустава, трговини, пријатељству… Обавља се стално праћење рада регистратура, евидентирање регистратурског материјала, стручна помоћ, надзор над смештајем и чувањем грађе, док се архивска грађа преузима по законским одредбама. Послови сређивања архивске грађе све се више преносе на регистратуре, како би се код примљене грађе тежиште бацило на њену обраду. У депоу Архива смештено је око 400 фондова насталих на територији Браничевског округа од краја XVIII века до данас, и неопходно је и ургентно адекватно заштитити архивске фондове и збирке које поседује Архив. Укупна количина архивске грађе која се чува је око 5000 метара дужних. Највећа количина архивске грађе настала је после 15. маја 1945. године, а затим из прве половине XX века. Архивска грађа XIX века је мало сачувана, док се она из XVIII века своди на појединачна документа која се чувају у збирци поклона и откупа односно вариа. Међу фондовима, за историју Браничевског округа и Републике Србије, по значају се издвајају: Начелство округа пожаревачког Пожаревац (1839 – 1922), Начелство среза речко – звишког (1839 – 1944), Окружни суд у Пожаревцу (1895 – 1928, 1931 – 1951), Великоградиштанска царинарница (1906 – 1945), Пожаревачка гимназија (1919 – 1962), Парни млин „Игњат Бајлони и синови” Мало Црниће (1861 – 1941), Сеоски народни одбори Браничевског округа (1944 – 1962), Збирка црквених матичних књига - од 1791. год. до прве деценије XX века, збирка поклона и откупа, вариа и друго. Библиотека Историјског архива у Пожаревцу оформљена је 1951. године. У оквиру књижног фонда архивске библиотеке налазе се: публикована архивска грађа архива у земљи и иностранству, приручници и речници разних врста, енциклопедије, лексикони, библиографска и биографска издања, домаћи и страни архивистички уџбеници и приручници, затим дела из опште, националне и завичајне историје, периодична издања где најпре убрајамо дневне листове, архивистичке, библиотекарске и историјске часописе, зборнике закона и уредби, службене листове, монографије, јубиларна издања, издања о значајним догађајима, као и завичајне листове и часописе са подручја које Архив обухвата. Такође су у састав библиотеке уврштени статути, правила и уредбе разних друштава и организација, споменице установа и предузећа, школски извештаји, различити каталози са изложби и сличан материјал. Библиотека бројни око 6000 књига, 2951 часопиос и 489 годишта новина и листова. У изради је алфабетски и стручни каталог. Окосницу библиотеке Историјског архива у Пожаревцу чине дела из историје и архивистике која потпомажу стручно усавршавање. Посебна вредност библиотеке представља 95 старих и ретких књига. Међу њима налазе се и следећи наслови: „Зборник закона и уредби, и уредбених указа, издани у књажеству Србском, од априла 1840. године до конца децембра 1844. године” II део, Београд, 1845; „Уредба о еснафима”, Београд 1847; „Законик грађански за Књажество Србско, обнародован на Благовјести 25. марта 1844. године”, Београд 1844; „Закон о црквеним властима православне вере”, Београд 1862. Значајно место заузимају завичајни књижевни часописи Браничевског округа: „Браничево” и „Стиг”, завичајних новина - „Реч народа” и „Грађанин”, поједини бројеви ретких и важних часописа: „Богословље”, „Бранич” - лист за правне и државне науке, „Венац” - књижевни омладински лист, „Весник српске цркве” - лист свештеничког удружења, „Гласник Професорског друштва”, „Годишњица Николе Чупића” и други. Историјски архив у Пожаревцу је 1987. године био суиздавач са Историјским институтом у Београду на издавању Браничевског тефтера из 1467. године, а још 1957. године објављен је Пожаревачки аламанaх. Културно – просветна делатност Историјског архива у Пожаревцу усмерена је ка организовању пригодних тематских изложби и за педесетшест година постојања Архив је приређивао бројне изложбе и остварио многа гостовања широм некадашње Југославије. Издвојићемо неколико значајних поставки из непосредне прошлости. Поменимо изложбу „Сто година од оснивања земљоделско - шумарске школе у Пожаревцу” 1973. – изложбе које се још сећају многи Пожаревљани. УПРАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ
| ||||